TY  - CONF
AU  - Birmančević, Jelena
AU  - Pavlović, Danijela
PY  - 2022
UR  - http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/handle/123456789/1094
AB  - Targetiranje u socijalnoj politici izaziva oprečne stavove – od njegovog prihvatanja kao načina za inkluziju najranjivijih kategorija društva i sredstva za umanjivanje socijalnih razlika, do odbacivanja, kao sredstva produbljivavnja nejednakosti, koje je i samo diskriminišuće. U prilog targetiranju mogu se izneti snažni argumenti, ali isto tako i kritike, koje upućuju da targetiranje može biti neefikasno, neekonomično, nepravedno i stigmatizujuće. Cilj ovog rada je analiza opravdanosti primene targetiranog pristupa u socijalnoj politici sa stanovišta antidiskriminacije, fokusirajući se na pitanje iz naslova: u čijem je interesu targetiranje u socijalnoj politici – društva ili pojedinaca? Za odgovor na istraživačko pitanje, sprovedena je desk analiza stručne literature, naučnih časopisa i relevantnih izveštaja međunarodnih organizacija iz oblasti socijalne politike. Analiza globalnih istraživačkih trendova i diskusija, dovela je do nalaza da je targetirani
pristup u interesu celokupnog društva, kao komplementaran (a ne suprotstavljen) univerzalnom pristupu, te opravdan, efikasno primenljiv i (makar privremeno) poželjan metod socijalne politike u određenim oblastima.
AB  - Targeting in social policy provokes conflicting views - from its acceptance as a way to include the most vulnerable categories of society and a means of reducing social disparities, to rejection, as a means of deepening inequality, which is discriminatory by itself. Strong arguments can be made in favor of targeting, but also criticisms, which suggest that targeting can be inefficient, uneconomical, unfair and stigmatizing. The aim of this paper is to analyze the justification of
applying a targeted approach in social policy from the point of view of anti-discrimination, focusing on the question from the title: in whose interest is targeting in social policy - society or individuals? To answer the research question, a desk analysis of professional literature, scientific journals and relevant reports of international organizations in the field of social policy was conducted. Analysis of global research trends and discussions has led to the finding that a targeted approach is in the interest of society as a whole, as a complementary (not opposed to) universal approach, and a justified, effectively applicable and (at least temporarily) desirable method of social policy in certain areas.
PB  - Novi Sad : Centar za empirijska istraživanja religije (CEIR)
PB  - Beograd : Porodični razgovori
C3  - Zbornik radova - Individualnost i kolektivitet iz perspektive interdisciplinarnih istraživanja
T1  - Targetiranje u socijalnoj politici - u interesu društva ili pojedinaca?
T1  - Targeting in social policy - in the interest of society or individuals?
EP  - 472
IS  - 22
SP  - 459
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1094
ER  - 

@conference{
author = "Birmančević, Jelena and Pavlović, Danijela",
year = "2022",
abstract = "Targetiranje u socijalnoj politici izaziva oprečne stavove – od njegovog prihvatanja kao načina za inkluziju najranjivijih kategorija društva i sredstva za umanjivanje socijalnih razlika, do odbacivanja, kao sredstva produbljivavnja nejednakosti, koje je i samo diskriminišuće. U prilog targetiranju mogu se izneti snažni argumenti, ali isto tako i kritike, koje upućuju da targetiranje može biti neefikasno, neekonomično, nepravedno i stigmatizujuće. Cilj ovog rada je analiza opravdanosti primene targetiranog pristupa u socijalnoj politici sa stanovišta antidiskriminacije, fokusirajući se na pitanje iz naslova: u čijem je interesu targetiranje u socijalnoj politici – društva ili pojedinaca? Za odgovor na istraživačko pitanje, sprovedena je desk analiza stručne literature, naučnih časopisa i relevantnih izveštaja međunarodnih organizacija iz oblasti socijalne politike. Analiza globalnih istraživačkih trendova i diskusija, dovela je do nalaza da je targetirani
pristup u interesu celokupnog društva, kao komplementaran (a ne suprotstavljen) univerzalnom pristupu, te opravdan, efikasno primenljiv i (makar privremeno) poželjan metod socijalne politike u određenim oblastima., Targeting in social policy provokes conflicting views - from its acceptance as a way to include the most vulnerable categories of society and a means of reducing social disparities, to rejection, as a means of deepening inequality, which is discriminatory by itself. Strong arguments can be made in favor of targeting, but also criticisms, which suggest that targeting can be inefficient, uneconomical, unfair and stigmatizing. The aim of this paper is to analyze the justification of
applying a targeted approach in social policy from the point of view of anti-discrimination, focusing on the question from the title: in whose interest is targeting in social policy - society or individuals? To answer the research question, a desk analysis of professional literature, scientific journals and relevant reports of international organizations in the field of social policy was conducted. Analysis of global research trends and discussions has led to the finding that a targeted approach is in the interest of society as a whole, as a complementary (not opposed to) universal approach, and a justified, effectively applicable and (at least temporarily) desirable method of social policy in certain areas.",
publisher = "Novi Sad : Centar za empirijska istraživanja religije (CEIR), Beograd : Porodični razgovori",
journal = "Zbornik radova - Individualnost i kolektivitet iz perspektive interdisciplinarnih istraživanja",
title = "Targetiranje u socijalnoj politici - u interesu društva ili pojedinaca?, Targeting in social policy - in the interest of society or individuals?",
pages = "472-459",
number = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1094"
}

Birmančević, J.,& Pavlović, D.. (2022). Targetiranje u socijalnoj politici - u interesu društva ili pojedinaca?. in Zbornik radova - Individualnost i kolektivitet iz perspektive interdisciplinarnih istraživanja
Novi Sad : Centar za empirijska istraživanja religije (CEIR).(22), 459-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1094

Birmančević J, Pavlović D. Targetiranje u socijalnoj politici - u interesu društva ili pojedinaca?. in Zbornik radova - Individualnost i kolektivitet iz perspektive interdisciplinarnih istraživanja. 2022;(22):459-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1094 .

Birmančević, Jelena, Pavlović, Danijela, "Targetiranje u socijalnoj politici - u interesu društva ili pojedinaca?" in Zbornik radova - Individualnost i kolektivitet iz perspektive interdisciplinarnih istraživanja, no. 22 (2022):459-472,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1094 .

TY  - JOUR
AU  - Birmančević, Jelena
AU  - Pavlović, Danijela
PY  - 2021
UR  - http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/handle/123456789/1095
AB  - Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina žive i rade u veoma lošim uslovima, a u kontekstu izmenjenom COVID-19 krizom javile su se nove teškoće koje su dodatno ugrozile njihov položaj.
Više nego ranije, potrebno je pokazati solidarnost prema ovoj društveno ranjivoj grupi koja doprinosi celokupnom društvu. Osnovna istraživačka namena ovog rada je da na konzistentan
način prikaže novi kontekst u kojem rade neformalni sakupljači, odnosno da identifikuje nove teškoće sa kojima se oni suočavaju. Metodološki pristup obuhvata analizu sadržaja prethodnih istraživanja i terensko istraživanje (upitnik i intervju sa 15 neformalnih sakupljača) realizovano na teritoriji grada Šabac. Rezultati istraživanja ukazuju na nepovoljan uticaj COVID-19 krize na kontekst rada neformalnih sakupljača, koji se ogleda u: ograničenju radnog vremena; onemogućavanju rada na deponijama i ulicama (zbog karantina, policijskog časa ili strože kontrole zabranjenih aktivnosti vezanih za neformalno sakupljanje); ograničenju saradnje sa domaćinstvima koja ne žele da budu u kontaktu sa neformalnim sakupljačima zbog straha od virusa; povećanom riziku ugrožavanja zdravlja. Novi kontekst rada je uzrokovao brojne teškoće, poput smanjenja zarade, gladovanja, povećanja konkurencije na ograničenim mestima rada i narušavanja zdravlja. Podrška neformalnim sakupljačima od strane javnog sektora u otežanim uslovima nije dovoljna, a kontinuirana podrška u naturi obezbeđena je uglavnom kroz civilni sektor. Izazovi sa kojima se susreću neformalni sakupljači zahtevaju izmenu pristupa politike i prakse, kao i podsticanje društvene solidarnosti.
AB  - Informal collectors of secondary raw materials live and work in very poor conditions, and in the context influenced by COVID-19 crisis, new difficulties have arisen which have further endangered their posi- tion. More than before, it is necessary to show solidarity towards this socially vulnerable group that contributes to the whole society. The main research purpose of this paper is to consistently present the new context in which informal collectors work, ie to identify new difficulties they face. The methodological approach includes the analysis of the content of previous research and field research (questionnaire and interview with 15 informal collectors) conducted in the city of Sabac. The results of the research indicate the unfavorable impact of the COVID-19 crisis on the context of the work of informal collectors, which is reflected in: limitation of working hours; disabling work on landfills and streets (due to quarantine, curfew or stricter control of prohibited activities related to informal collection); restricting cooperation with households that do not want to be in contact with informal collectors for fear of the virus; increased risk of health hazards. The new work context has caused a number of difficulties, such as declining wages, starvation, increased competition in limited jobs and health problems. Support to informal collectors by the public sector in difficult conditions is not sufficient, and continuous support in kind is provided mainly through the civil sector. The challenges faced by informal collectors require a change in policy and practice approach, as well as the encouragement of social solidarity.
PB  - Beograd : Institut za političke studije
T2  - Socijalna politika
T1  - Od danas do sutra: radni uslovi neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u uslovima COVID-19 krize
T1  - From today until tomorrow: working conditions of informal collectors of secondary raw materials in the context of COVID-19 crisis
EP  - 51
IS  - 3
SP  - 35
DO  - 11.22182/sp.32021.3
ER  - 

@article{
author = "Birmančević, Jelena and Pavlović, Danijela",
year = "2021",
abstract = "Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina žive i rade u veoma lošim uslovima, a u kontekstu izmenjenom COVID-19 krizom javile su se nove teškoće koje su dodatno ugrozile njihov položaj.
Više nego ranije, potrebno je pokazati solidarnost prema ovoj društveno ranjivoj grupi koja doprinosi celokupnom društvu. Osnovna istraživačka namena ovog rada je da na konzistentan
način prikaže novi kontekst u kojem rade neformalni sakupljači, odnosno da identifikuje nove teškoće sa kojima se oni suočavaju. Metodološki pristup obuhvata analizu sadržaja prethodnih istraživanja i terensko istraživanje (upitnik i intervju sa 15 neformalnih sakupljača) realizovano na teritoriji grada Šabac. Rezultati istraživanja ukazuju na nepovoljan uticaj COVID-19 krize na kontekst rada neformalnih sakupljača, koji se ogleda u: ograničenju radnog vremena; onemogućavanju rada na deponijama i ulicama (zbog karantina, policijskog časa ili strože kontrole zabranjenih aktivnosti vezanih za neformalno sakupljanje); ograničenju saradnje sa domaćinstvima koja ne žele da budu u kontaktu sa neformalnim sakupljačima zbog straha od virusa; povećanom riziku ugrožavanja zdravlja. Novi kontekst rada je uzrokovao brojne teškoće, poput smanjenja zarade, gladovanja, povećanja konkurencije na ograničenim mestima rada i narušavanja zdravlja. Podrška neformalnim sakupljačima od strane javnog sektora u otežanim uslovima nije dovoljna, a kontinuirana podrška u naturi obezbeđena je uglavnom kroz civilni sektor. Izazovi sa kojima se susreću neformalni sakupljači zahtevaju izmenu pristupa politike i prakse, kao i podsticanje društvene solidarnosti., Informal collectors of secondary raw materials live and work in very poor conditions, and in the context influenced by COVID-19 crisis, new difficulties have arisen which have further endangered their posi- tion. More than before, it is necessary to show solidarity towards this socially vulnerable group that contributes to the whole society. The main research purpose of this paper is to consistently present the new context in which informal collectors work, ie to identify new difficulties they face. The methodological approach includes the analysis of the content of previous research and field research (questionnaire and interview with 15 informal collectors) conducted in the city of Sabac. The results of the research indicate the unfavorable impact of the COVID-19 crisis on the context of the work of informal collectors, which is reflected in: limitation of working hours; disabling work on landfills and streets (due to quarantine, curfew or stricter control of prohibited activities related to informal collection); restricting cooperation with households that do not want to be in contact with informal collectors for fear of the virus; increased risk of health hazards. The new work context has caused a number of difficulties, such as declining wages, starvation, increased competition in limited jobs and health problems. Support to informal collectors by the public sector in difficult conditions is not sufficient, and continuous support in kind is provided mainly through the civil sector. The challenges faced by informal collectors require a change in policy and practice approach, as well as the encouragement of social solidarity.",
publisher = "Beograd : Institut za političke studije",
journal = "Socijalna politika",
title = "Od danas do sutra: radni uslovi neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u uslovima COVID-19 krize, From today until tomorrow: working conditions of informal collectors of secondary raw materials in the context of COVID-19 crisis",
pages = "51-35",
number = "3",
doi = "11.22182/sp.32021.3"
}

Birmančević, J.,& Pavlović, D.. (2021). Od danas do sutra: radni uslovi neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u uslovima COVID-19 krize. in Socijalna politika
Beograd : Institut za političke studije.(3), 35-51.
https://doi.org/11.22182/sp.32021.3

Birmančević J, Pavlović D. Od danas do sutra: radni uslovi neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u uslovima COVID-19 krize. in Socijalna politika. 2021;(3):35-51.
doi:11.22182/sp.32021.3 .

Birmančević, Jelena, Pavlović, Danijela, "Od danas do sutra: radni uslovi neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u uslovima COVID-19 krize" in Socijalna politika, no. 3 (2021):35-51,
https://doi.org/11.22182/sp.32021.3 . .

TY  - JOUR
AU  - Birmančević, Jelena
PY  - 2021
UR  - http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/handle/123456789/1096
AB  - Population aging is a global demographic trend, which poses challenges but also provides new opportunities to societies. It is also a trend that needs to be addressed at the global level. The subject of this paper is the key challenges and opportunities presented by global population aging, and the responses of the international community to them, which are outlined using the method of content analysis of relevant reports of international organizations, scientific articles and monographs. The analysis concludes that population aging brings important challenges for society, including pressure on the sustainability of public pension and health systems, and a risk of exclusion and discrimination of the elderly, but also opens new opportunities, such as economic contribution of the elderly, their care for younger generations, knowledge-sharing by the elderly and their greater participation in society. The response of international organizations to the changed demographic picture of the world is reflected in the change of approach in aging policy, i.e. a shift toward the promotion of the adoption of a holistic approach, incorporating the implications of the changed demographic picture into political solutions in various areas, and efforts to develop the rights of senior citizens. While the researched implications of aging have been somewhat recognized, they remain insufficiently addressed in national aging policies around the world.
AB  - Старење популације је глобални демографски тренд, који задаје изазове, односно пружа нове прилике друштвима, који захтевају да буду адресирани на глобалном нивоу. Предмет овог рада су кључни изазови и прилике глобалног старења популације, односно одговори међународне заједнице на њих. У раду је коришћена метода анализе садржаја релевантних извештаја међународних организација, научних чланака и монографија. Закључак је да старење популације носи са собом важне изазове за друштво, укључујући притисак на одрживост јавних пензијских и здравствених система, ризик од искључивања и дискриминације старијих, али и отвара нове могућности, попут економског доприноса старијих, њихове бриге о млађим генерацијама, потенцијалних бенефита од знања старијих и њиховог учешћа у друштву. Одговор међународних организација на измењену демографску слику света огледа се у измени приступа у политици старења, односно промоцији усвајања холистичког приступа, инкорпорирања импликација измењене демографске слике у политичка решења у различитим областима и напорима ка развоју права старијих грађана и грађанки. Приметно је да су истраживане импликације старења донекле препознате, али недовољно адресиране у националним политикама старења широм света.
PB  - Београд : Геронтолошко друштво Србије
T2  - Геронтологија : часопис Геронтолошког друштва Србије
T1  - Одговори на изазове и прилике глобалног тренда старења популацији
T1  - Responses to the challenges and opportunities of global population aging
EP  - 30
IS  - 2
SP  - 11
VL  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1096
ER  - 

@article{
author = "Birmančević, Jelena",
year = "2021",
abstract = "Population aging is a global demographic trend, which poses challenges but also provides new opportunities to societies. It is also a trend that needs to be addressed at the global level. The subject of this paper is the key challenges and opportunities presented by global population aging, and the responses of the international community to them, which are outlined using the method of content analysis of relevant reports of international organizations, scientific articles and monographs. The analysis concludes that population aging brings important challenges for society, including pressure on the sustainability of public pension and health systems, and a risk of exclusion and discrimination of the elderly, but also opens new opportunities, such as economic contribution of the elderly, their care for younger generations, knowledge-sharing by the elderly and their greater participation in society. The response of international organizations to the changed demographic picture of the world is reflected in the change of approach in aging policy, i.e. a shift toward the promotion of the adoption of a holistic approach, incorporating the implications of the changed demographic picture into political solutions in various areas, and efforts to develop the rights of senior citizens. While the researched implications of aging have been somewhat recognized, they remain insufficiently addressed in national aging policies around the world., Старење популације је глобални демографски тренд, који задаје изазове, односно пружа нове прилике друштвима, који захтевају да буду адресирани на глобалном нивоу. Предмет овог рада су кључни изазови и прилике глобалног старења популације, односно одговори међународне заједнице на њих. У раду је коришћена метода анализе садржаја релевантних извештаја међународних организација, научних чланака и монографија. Закључак је да старење популације носи са собом важне изазове за друштво, укључујући притисак на одрживост јавних пензијских и здравствених система, ризик од искључивања и дискриминације старијих, али и отвара нове могућности, попут економског доприноса старијих, њихове бриге о млађим генерацијама, потенцијалних бенефита од знања старијих и њиховог учешћа у друштву. Одговор међународних организација на измењену демографску слику света огледа се у измени приступа у политици старења, односно промоцији усвајања холистичког приступа, инкорпорирања импликација измењене демографске слике у политичка решења у различитим областима и напорима ка развоју права старијих грађана и грађанки. Приметно је да су истраживане импликације старења донекле препознате, али недовољно адресиране у националним политикама старења широм света.",
publisher = "Београд : Геронтолошко друштво Србије",
journal = "Геронтологија : часопис Геронтолошког друштва Србије",
title = "Одговори на изазове и прилике глобалног тренда старења популацији, Responses to the challenges and opportunities of global population aging",
pages = "30-11",
number = "2",
volume = "49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1096"
}

Birmančević, J.. (2021). Одговори на изазове и прилике глобалног тренда старења популацији. in Геронтологија : часопис Геронтолошког друштва Србије
Београд : Геронтолошко друштво Србије., 49(2), 11-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1096

Birmančević J. Одговори на изазове и прилике глобалног тренда старења популацији. in Геронтологија : часопис Геронтолошког друштва Србије. 2021;49(2):11-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1096 .

Birmančević, Jelena, "Одговори на изазове и прилике глобалног тренда старења популацији" in Геронтологија : часопис Геронтолошког друштва Србије, 49, no. 2 (2021):11-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfpn_1096 .