TY  - JOUR
AU  - Popović, Slobodan
AU  - Stefanović-Štambuk, Jelica
PY  - 2022
UR  - http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/handle/123456789/1124
AB  - The People’s Republic of China’s (PRC, China) unflinching
stance throughout the ongoing Russian-Ukraine conflict has raised many
eyebrows and provoked diverse reactions. The lingering question in
different quarters is why China acts as it does and with what intentions.
Once again, one troubling international turmoil was laid at the Chinese
doorstep, almost turning into “China’s dilemma”. The starting assumption
is that PRC’s conduct shows an unswerving strategic orientation toward
“building a community with a shared future for mankind” (建设人类
命运共同体) through persistent diplomatization. Diplomatization is a
distinct process of containing grave security problems by making them
a matter of diplomacy. Current analysis falsifies this starting proposition
through conceptual inquiry into key actions and documents in China’s
diplomatic and political relations with Ukraine in the period from the
establishment of the strategic partnership in 2011 up to the head-start of
diplomatization of the convoluted Russia-Ukraine conflict by the Global
Security Initiative in April 2022. A strong diplomatization pattern is
found, showing that China’s stand regarding the Russia-Ukraine conflict is a case of diplomatized security concerns as a trigger for the headstarted diplomatization of global security. China consistently pursued
conceptualization and persuasion to dispel insecurities and contain warfare
and ensuing global disturbances through conversation and deliberation
focused on boosting major joint leaps for transforming obsolete modes
of governance structures to becoming aligned to the manifest direction of
epochal change. Furthermore, China’s global security outlook is firmly
anchored in the national security concept.
PB  - Beograd : Institut za političke studije
T2  - The Policy of National Security
T1  - “A thousand miles” and “a thousand tasks”: China’s diplomatization of multifaceted russia-ukraine conflict and global security
EP  - 31
IS  - 2
SP  - 7
VL  - 23
DO  - 10.22182/pnb.2322022.1
ER  - 

@article{
author = "Popović, Slobodan and Stefanović-Štambuk, Jelica",
year = "2022",
abstract = "The People’s Republic of China’s (PRC, China) unflinching
stance throughout the ongoing Russian-Ukraine conflict has raised many
eyebrows and provoked diverse reactions. The lingering question in
different quarters is why China acts as it does and with what intentions.
Once again, one troubling international turmoil was laid at the Chinese
doorstep, almost turning into “China’s dilemma”. The starting assumption
is that PRC’s conduct shows an unswerving strategic orientation toward
“building a community with a shared future for mankind” (建设人类
命运共同体) through persistent diplomatization. Diplomatization is a
distinct process of containing grave security problems by making them
a matter of diplomacy. Current analysis falsifies this starting proposition
through conceptual inquiry into key actions and documents in China’s
diplomatic and political relations with Ukraine in the period from the
establishment of the strategic partnership in 2011 up to the head-start of
diplomatization of the convoluted Russia-Ukraine conflict by the Global
Security Initiative in April 2022. A strong diplomatization pattern is
found, showing that China’s stand regarding the Russia-Ukraine conflict is a case of diplomatized security concerns as a trigger for the headstarted diplomatization of global security. China consistently pursued
conceptualization and persuasion to dispel insecurities and contain warfare
and ensuing global disturbances through conversation and deliberation
focused on boosting major joint leaps for transforming obsolete modes
of governance structures to becoming aligned to the manifest direction of
epochal change. Furthermore, China’s global security outlook is firmly
anchored in the national security concept.",
publisher = "Beograd : Institut za političke studije",
journal = "The Policy of National Security",
title = "“A thousand miles” and “a thousand tasks”: China’s diplomatization of multifaceted russia-ukraine conflict and global security",
pages = "31-7",
number = "2",
volume = "23",
doi = "10.22182/pnb.2322022.1"
}

Popović, S.,& Stefanović-Štambuk, J.. (2022). “A thousand miles” and “a thousand tasks”: China’s diplomatization of multifaceted russia-ukraine conflict and global security. in The Policy of National Security
Beograd : Institut za političke studije., 23(2), 7-31.
https://doi.org/10.22182/pnb.2322022.1

Popović S, Stefanović-Štambuk J. “A thousand miles” and “a thousand tasks”: China’s diplomatization of multifaceted russia-ukraine conflict and global security. in The Policy of National Security. 2022;23(2):7-31.
doi:10.22182/pnb.2322022.1 .

Popović, Slobodan, Stefanović-Štambuk, Jelica, "“A thousand miles” and “a thousand tasks”: China’s diplomatization of multifaceted russia-ukraine conflict and global security" in The Policy of National Security, 23, no. 2 (2022):7-31,
https://doi.org/10.22182/pnb.2322022.1 . .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Slobodan
PY  - 2022
UR  - http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/handle/123456789/958
AB  - Циљ рада је да се „расклапањем” дискурса мирољубивог
развоја анализира постављање и деловање НР Кине у систему глобалног
управљања. Рад је састављен из три целине како би се пружио одговор на
следеће истраживачко питање: да ли дискурс мирољубиви развој има релационистичку употребу у спољној политици НР Кине којом она креира
глобалну мрежу партнера и обезбеђује реализацију националних интереса?
Први део рада представља теоријски оквир. У грађењу теоријског оквира
ослањаће се на релационистичку теорију и теорију моралног реализма
међународних односа, као и на теоријски концепт структуралне моћи. У
другом делу рада, извршена је анализа идеје глобалног управљања, са
освртом на то како НР Кина доживљава и инструментализује ову идеју у
својој спољној политици. Трећи део рада садржи анализу дискурса мирољубивог развоја, с фокусом на разлоге његовог увођења у кинеској спољној
политици и дипломатији. Истовремено, то ће користити и као основа објашњења његове функције у кинеским мање или више успешно реализованим амбицијама редефинисања односа са међународном заједницом и
кинеским постављањем и деловањем у клубу глобалног управљања
AB  - Becoming the second world economy and one of the most active, as-
ser tive, but vulnerable actors too, China was urged to bring new understanding of the
Global Gover nance. However, that understanding has to be widely accepted by the inter-
na tional community. Hence, China offered inter national partnerspe aceful development
diplomatic discourse. The first part of the paper is theo retical frame work. The definition
of our research subject is grounded on relational theory, moral realism theory of inter na-
ti onal relations and political economic concept of structural power. The second part of
the paper tackles the idea of Global Gover nance and how China perceives it in achieving
foreign and domestic policy, secu rity and economic goals. The third part analyses the
di scourse ofpe aceful developmentwith focus on strategic reasons that pushed China to
pursue it in its foreign policy. This will be helpful to understand why China insists that
diplomacy is very much needed activity in its ambitions in becoming the global super-
power.
PB  - Matica Srpska : Novi Sad
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Мирољубиви развој као пример релационистичког понашања НР Кине у систему глобалне владавине
EP  - 205
IS  - 182
SP  - 181
VL  - 2
DO  - 10.2298/ZMSDN2282181P
ER  - 

@article{
author = "Popović, Slobodan",
year = "2022",
abstract = "Циљ рада је да се „расклапањем” дискурса мирољубивог
развоја анализира постављање и деловање НР Кине у систему глобалног
управљања. Рад је састављен из три целине како би се пружио одговор на
следеће истраживачко питање: да ли дискурс мирољубиви развој има релационистичку употребу у спољној политици НР Кине којом она креира
глобалну мрежу партнера и обезбеђује реализацију националних интереса?
Први део рада представља теоријски оквир. У грађењу теоријског оквира
ослањаће се на релационистичку теорију и теорију моралног реализма
међународних односа, као и на теоријски концепт структуралне моћи. У
другом делу рада, извршена је анализа идеје глобалног управљања, са
освртом на то како НР Кина доживљава и инструментализује ову идеју у
својој спољној политици. Трећи део рада садржи анализу дискурса мирољубивог развоја, с фокусом на разлоге његовог увођења у кинеској спољној
политици и дипломатији. Истовремено, то ће користити и као основа објашњења његове функције у кинеским мање или више успешно реализованим амбицијама редефинисања односа са међународном заједницом и
кинеским постављањем и деловањем у клубу глобалног управљања, Becoming the second world economy and one of the most active, as-
ser tive, but vulnerable actors too, China was urged to bring new understanding of the
Global Gover nance. However, that understanding has to be widely accepted by the inter-
na tional community. Hence, China offered inter national partnerspe aceful development
diplomatic discourse. The first part of the paper is theo retical frame work. The definition
of our research subject is grounded on relational theory, moral realism theory of inter na-
ti onal relations and political economic concept of structural power. The second part of
the paper tackles the idea of Global Gover nance and how China perceives it in achieving
foreign and domestic policy, secu rity and economic goals. The third part analyses the
di scourse ofpe aceful developmentwith focus on strategic reasons that pushed China to
pursue it in its foreign policy. This will be helpful to understand why China insists that
diplomacy is very much needed activity in its ambitions in becoming the global super-
power.",
publisher = "Matica Srpska : Novi Sad",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Мирољубиви развој као пример релационистичког понашања НР Кине у систему глобалне владавине",
pages = "205-181",
number = "182",
volume = "2",
doi = "10.2298/ZMSDN2282181P"
}

Popović, S.. (2022). Мирољубиви развој као пример релационистичког понашања НР Кине у систему глобалне владавине. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Matica Srpska : Novi Sad., 2(182), 181-205.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2282181P

Popović S. Мирољубиви развој као пример релационистичког понашања НР Кине у систему глобалне владавине. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2022;2(182):181-205.
doi:10.2298/ZMSDN2282181P .

Popović, Slobodan, "Мирољубиви развој као пример релационистичког понашања НР Кине у систему глобалне владавине" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 2, no. 182 (2022):181-205,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2282181P . .