Normalisation of political relations between Yugoslavia and Italy after the memorandum of understanding of 1954

Abstract

Након потписивања Меморандума о сагласности октобра 1954. године,којим је de facto решена Тршћанска криза, очекивало се да ће врло брзо доћи до успостављања политичких односа између Југослaвије и Италије. Показало се, међутим, да је то био дуготрајан процес током кога су морале бити превазиђене бројне препреке. Највећу препреку престављао је читав низ нерешених билате ралних питања везаних за испуњавање одредаба Уговора о миру из 1947. године и Меморандума о сагласности, попут дефинитивног разграничења и регулисања статуса националних мањина са обе стране границе. Поред наведеног, успоста вљање политичких односа било је у великој мери зависно од хладноратовске климе која је уносила додатно неповерења у међудржавне односе, те отежавала и успоравала политичко приближавање. У Италији су биле присутне сумње и резервисаност у искреност ванблоковског положаја Југославије, па су стално под лупом били њени однос са Совјетским Савезом и земљама лагера. Са друге стране, у Београду су сматрали како Италија не наступа самостално, већ према Југославији спроводи политику креирану од стране Сједињених Америчких Држава и НАТО пакта. Требало је да прође пуних пет година од момента потписивања Меморандума о сагласности да се обе стране коначно усагласе око неопходности и корисности успостављања билатералних политичких односа. До одлучујућег корак у том правцу дошло је на јесен 1959. године када је у званичну посету Југославији дошао подсекретар италијанског министарства иностраних послова Алберто Фолки. Мада његова посета није решила ни једно од крупних међудржавних проблема упркос настојањима званичног Београда да бар нека – попут разграничења – буду скинута са дневног реда, ипак се може рећи да су политички односи од тог момента били у потпуности нормализовани и подигнути на ниво двеју влада.

The text analyzes the course of normalization of political relations between Yugoslavia and Italy in the second part of the 1950s. On the basis of the available archive sources and relevant literature, the author attempts to identify and describe the factors influencing this process. The author particularly points to numerous controversies and disputes in bilateral relations which hampered and slowed down the political rapprochement of Belgrade and Rome, while not neglecting the Cold War context in which the above process was unfolding.