Одговори на изазове и прилике глобалног тренда старења популацији

Abstract

Population aging is a global demographic trend, which poses challenges but also provides new opportunities to societies. It is also a trend that needs to be addressed at the global level. The subject of this paper is the key challenges and opportunities presented by global population aging, and the responses of the international community to them, which are outlined using the method of content analysis of relevant reports of international organizations, scientific articles and monographs. The analysis concludes that population aging brings important challenges for society, including pressure on the sustainability of public pension and health systems, and a risk of exclusion and discrimination of the elderly, but also opens new opportunities, such as economic contribution of the elderly, their care for younger generations, knowledge-sharing by the elderly and their greater participation in society. The response of international organizations to the changed demographic picture of the world is reflected in the change of approach in aging policy, i.e. a shift toward the promotion of the adoption of a holistic approach, incorporating the implications of the changed demographic picture into political solutions in various areas, and efforts to develop the rights of senior citizens. While the researched implications of aging have been somewhat recognized, they remain insufficiently addressed in national aging policies around the world.

Старење популације је глобални демографски тренд, који задаје изазове, односно пружа нове прилике друштвима, који захтевају да буду адресирани на глобалном нивоу. Предмет овог рада су кључни изазови и прилике глобалног старења популације, односно одговори међународне заједнице на њих. У раду је коришћена метода анализе садржаја релевантних извештаја међународних организација, научних чланака и монографија. Закључак је да старење популације носи са собом важне изазове за друштво, укључујући притисак на одрживост јавних пензијских и здравствених система, ризик од искључивања и дискриминације старијих, али и отвара нове могућности, попут економског доприноса старијих, њихове бриге о млађим генерацијама, потенцијалних бенефита од знања старијих и њиховог учешћа у друштву. Одговор међународних организација на измењену демографску слику света огледа се у измени приступа у политици старења, односно промоцији усвајања холистичког приступа, инкорпорирања импликација измењене демографске слике у политичка решења у различитим областима и напорима ка развоју права старијих грађана и грађанки. Приметно је да су истраживане импликације старења донекле препознате, али недовољно адресиране у националним политикама старења широм света.