Политика становања и праћење џентрификације – лекције из Шведске

Abstract

Предмет овог чланка је анализа начина вођења политике становања и решавања проблема социјалне искључености и сегрегације у градовима у Шведској. Ова држава је у време благостања имала један од најдемократскијих концепата доступног становања да би са неолибералним концептом предузетниког управљања направила велике промене. Те промене су довеле до примене нових механизама и инструмената управљања али је дошло и до већих социјалних разлика, до пораста сиромаштва, социјалне изолованости и сегрегације због запуштања бриге о доступности станова. У том смислу су искуства шведских градова врло интересантна и за Србију као транзициону земљу која је са модела доступног и мешовитог становања прешла на тржишни модел. И у Србији држава и локалне власти запостављају стамбену политику. Циљ ове анализе је идентификација разлога и последица преласка на неолиберални модел те како Србија може да предупреди проблеме који су настали у Шведској, да обезбеди доступне станове својим грађанима а смањи шансе за сегрегацију и сиромаштво. Методе: анализа модела становања, студија случаја џентрификације у четири града у Шведској, те компарација са стањем у Србији и Београду (видови џентрификације). Закључак: Доступност стана, поред доброг образовања и квалитетног посла спадају у најбитније чиниоце благостања за појединце те политику становања и у неолибералном амбијенту треба неговати, пре свега у односу на социјално осетљиве категорије. Резултат: Чланак указује да у Србији треба подићи осетљивост за проблеме сиромашних, подићи квалитет база података, креирати индикаторе као инструменте праћења и вредновања резултата ове политике уз партиципацију грађана.