Значај независности регулаторних тела за успостављање функционалног тржишта електричне енергије и природног гаса

Abstract

Обавеза успостављања националних регулаторних тела у државама чланицама Европске уније (ЕУ) дефинисана је још одредбама тзв. Другог енергетског пакета. У пракси, највећи број држава чланица ЕУ је успоставио регулаторна тела и пре формалне обавезе дефинисане од стране европског законодавца. Овим пакетом је предвиђена независност регулаторних тела у односу на гасну индустрију и индустрију електричне енергије, односно компанија активних на енергетском тржишту. Накнадним изменама у виду Трећег енергетског пакета, али и последњим изменама прописа у сектору електричне енергије, предвиђена је независност регулаторних тела не само у односу на енергетске субјекте, већ и у односу на све друге приватне и јавне субјекте. Како би се остварила независност у раду регулаторних тела, државе чланице су у обавези да им обезбеде минимум овлашћења прописаних директивама за сектор електричне енергије и природног гаса. Узимајући у обзир традиционалну присутност државе у сектору енергетике, али и значај овог сектора, може се претпоставити да остваривање независности регулатора није једноставан задатак. Ово потврђује и одлука Суда правде из 2021. године у предмету Европска комисија против Немачке (C-718/18), којом је потврђен значај независности регулаторних тела, нарочито у односу на извршну власт у државама чланицама. Циљ рада јесте да укаже на значај независности у раду и одлучивању регулаторних тела, укључујући обезбеђивање минимума овлашћења додељених енергетским регулаторима на основу прописа ЕУ, што је неопходно како би се успоставило функционално тржиште у секторима електричне енергије и природног гаса.

The requirement to establish a national regulatory body (NRA) in the member states of the European Union (EU) was introduced through the provisions of the so-called Second energy package. In fact, the largest number of EU member states had already established regulatory bodies even before the European legislator introduced this requirement. This package envisages the independence of regulatory bodies in relation to the gas and electricity industry, i.e., companies active in the energy market. The subsequent adoption of the Third Energy Package, as well as the latest legislative action in the electricity sector, further strengthened the independence of regulatory bodies not only in relation to energy entities but also in relation to all private and public actors. In order to ensure the independence of regulatory bodies, member states are obliged to provide them with the minimum powers contained in directives for the electricity and natural gas markets. Taking into account the traditional presence of states in the energy sector, as well as the importance of this sector, it can be assumed that achieving the independence of the regulator is not a simple task. This was confirmed by the decision of the Court of Justice in 2021, in a case that the European Commission brought against Germany (C-718/18), which confirmed the importance of the independence of regulatory bodies, especially in relation to executive power in the member states. The aim of the paper is to point out the importance of the requirements for independent regulatory bodies, including the minimum powers prescribed by EU law, which is a precondition for establishing a functional energy market.