Ревизија дихотомије етничког и грађанског национализма: пример демографске и мигрантске кризе у Немачкој

Abstract

Дихотомија „лошег“ етничког и „доброг“ грађанског нацио- нализма прихватана је након Другог светског рата као зако- нитост у литератури о нацији и национализму. Крајем 20. века, она је у академском свету готово у целости напуште- на. У овом раду ипак не негирамо у потпуности корисност дихотомије. Међутим, не прихватамо географску и норма- тивну нужност која нам се нуди ранијим пуким свођењима национализама целих држава и региона на „добре“ и „лоше“, грађанске и етничке. Кроз ревидирану дихотомију, тврдимо да је нација знатно флуиднија културна и политичка кате- горија која у себи константно носи потенцијал етничког и грађанског обележја. Истовремено, тврдимо да покушај спровођења идеје о искључиво политичкој нацији нужно води одговору њеног „културног“ дела. Овај процес описује- мо кроз анализу дискурса политичке и економске елите у Не- мачкој, као и анализу нове констелације политичких снага у тој држави, за коју тврдимо да је индукована демографском и мигрантском кризом које су погодиле Европу у првим де- ценијама 21. века.

After the Second World War, the (bad) ethnic/(good) civic nationalism dichotomy emerged and rapidly obtained an axiomatic status among the academics dealing with theories of nations and nationalism. However, by the late 20th century, the dichotomy was almost abandoned. This paper does not neglect the dichotomy’s utility. On the one hand, we do not accept its geographical and normative necessity offered to us by earlier scholars who have labeled the entire countries or regions as “good” civic or “bad” ethnic. Through the revised dichotomy, we claim the nation is a much more fluid cultural and political category which constantly carries the potential of either ethnic or civic characteristics to dominate the political life of any country. On the other hand, we introduce the concept of political nationalism, claiming that the attempt to implement the idea of a purely political nation necessarily leads toward the political reaction of its “cultural” part, which can be embodied both in its ethnic and civic form. This process is elaborated through discourse analysis of the German political and economic elite, as well as the analysis of the new constellation of political forces in that country, which we claim to be induced by the demographic and migrant crisis that hit Europe in the first decades of the 21st century. We claim that although the universal assessment of the ethnic nationalism as “bad” is empirically wrong, the revival of such national form in Germany, highly compromised in the 20th century, could be considered disturbing. Thus, a normative view in the German case could emerge, where its civic version of nationalism should be considered a moral alternative to the ethnic one.