Николајево тумачење личности и дела Светог Саве

Abstract

Указавши на мишљење аве Јустина да је Св. Николај Жички и Охридски највећи Србин после Св. Саве, аутор настоји да осветли начин на који владика Николај тумачи личност и дело првог српског архиепископа. Он следи мишљење „петог српског јеванђелисте” да је Св. Сава, духовни и морални родитељ српског народа, бринуо четири бриге: најпре за спасење своје душе, па онда за спасење своје породице, свог народа, те спасење осталих православних народа и човечанства у целини. Читава Савина црквена, просветна и државотворна делатност почива на његовој светости. Иако је био усредсређен на то да створи аутокефалну Српску Цркву, да успостави хармоничан однос између српске државе и Српске Цркве, да просвети Србе и од њих створи свети народ, његова љубав се није ограничила на српски етнички простор, већ је обухватала све људе, штавише сва створења. Владика Николај је показао везу између Савиног христољубља, човекољубља и родољубља. Истакавши да је први српски архиепископ спасао православни Балкан од римокатоличког клерикализма, он сматра да ће доћи време када ће Св. Сава бити признат за спасиоца православља, а његово дело бити слављено као највећа победа хришћанства у другом миленијуму.

Having indicated the opinion of abba Justin that Saint Nikolaj of Žiča and Ohrid is the greatest saint after Saint Sava, the author attempts to clarify the way in which bishop Nikolaj interprets personality and work of the first Serbian archbishop. He follows the opinion of „the fifth evangelist of the Serbs” that Saint Sava, being spiritual and moral parent of the Serbian people, had four concerns: first was salvation of his soul, salvation of his family, his people, and then salvation of other Orthodox Christian peoples and the whole of humanity. The entire ecclesiastical, educational and state-building activity of Saint Sava rests on his sanctity. Although he was focused on establishing an autocephalous Serbian Church, establishing harmonious relationship between Serbian state and Serbian Church, enlightenment of the Serbs and their transformation into saintly people, his love was not limited only on Serbian ethnic space, but it included all peoples. Moreover, it included all creatures. Bishop Nikolaj showed the connection between Sava’s love for Christ, love for men and patriotism. Having indicated that the first Serbian archbishop saved the Orthodox Balkan from Roman Catholic clericalism, he considers that time will come when Saint Sava will we recognized as the saviour of Orthodox Christianity, and his work will be celebrated as the greatest victory of Christianity in the second millennium.