Nacionalizam, teorija društvenih pokreta i pokret Srba s Kosova, 1985-1988.

Abstract

U radu autor naglašava da za razumevanje etničkih i nacionalnih pokreta nije dovoljno osloniti se na rezultate proučavanja etničkih grupa, nacionalizma i nacionalnog identiteta, kao što se to obično čini u akademskoj literaturi. Analiza etničkih nezadovoljstava, pamćenja ranijih sukoba i prirode nacionalnih identiteta zaista doprinose objašnjenju intenziteta osećanja i podrške u narodu za kolektivno delovanje povodom nacionalnih ciljeva. Ipak, to nije dovoljno za objašnjenje trenutka izbijanja ove vrste kolektivnog delovanja, kao i njene dinamike i posledica. Autor naglašava da je u ovu svrhu neophodno koristiti rezultate savremenih istraživanja društvenih pokreta i politike suprotstavljanja (contentious politics). Kao i drugi društveni pokreti, nacionalni pokreti se javljaju kao odgovor na promene u političkom miljeu i njihov razvoj i ishodi u velikoj meri zavise od izbora strategije protesta i njihove pozicije u širim talasima mobilizacije, unutar kojih se obično pojavljuju. Empirijski materijal iz primarnih izvora, uključujući tu lokalnu štampu i intervjue s neposrednim učesnicima, sugerišu da je mobilizacija Srba s Kosova „odozdo“ nastala znatno pre uspona Slobodana Miloševića. Uprkos uzajamnom uticaju, pa i saradnji s vlastima i beogradskim intelektualcima, ovaj pokret je ostao autonomni politički činilac i imao je disproporcionalan uticaj na politička dešavanja u Jugoslaviji između 1985. i 1988.